Треба
бити оптимиста. Није у реду мислити црно. Радостан човек може много више да
постигне од тужног. Поједини се бране тврдњом да је све црно око нас, и да је
последица тога црнило у мислима. И тако испада да је два нула за црне. Свети
Оци нас уче да треба да будемо храбри и да на зло одговоримо добрим. Тако ће да
буде нерешено. И још ако је наше добро веће од нечијег зла, онда чак добро и
води!
Бетовен,
онај глуви човек а не пас из истоименог филма, је ово веома добро знао, па је
заувек песмом прославио стихове песника Шилера, Ода радости. Колико је он био
несрећан када није могао да чује ни музику коју је сам писао... ? Па ипак је
знао да је радост главни покретач сила у човеку. Сила које ће да вуку ка
добром. Оно друго расположење има потребу да вуче ка злу. Зато је веома битно
бити радостан. У свему. И препустити се Једином који може да нам помогне, јер
је Он љубав.
И
не сме да се помеша радост и срећа. Човек може да буде срећан а у исто време и
тужан. Срећа је када си са неким у друштву радостан. Туга је када си у
друштву сам и несрећан. Човек који преживи незгоду је имао среће. Не значи да
га обузима радост због онога што је изгубио у тој несрећи.
Посебна
прича је Ник Вујичић. Не толико познат србској јавности као поједине особе које
су се подигле у толике висине да су заслужили да живе на фарми. До сад је фарма
чувала животиње, али су се ови наши поносито ставили у ранг са четвороножним
блејама, музарама, мекетарама, кокодарама и осталим створењима створених да
буду слуге људима. Али, код нас се то мало изметнуло. Веома је битно гледати те
научно-образовне емисије, фарму, брата и сличне, да би се добило коначно
сазнање да човек никако није могао да постане од мајмуна, већ само обрнуто. Наш
Творац је показао изузетан смисао за хумор, али и загонетке, јер је
мајмунима подарио велике сличности са творевином шестог дана, по Свом лику.
Наиме, гледајући у мајмуне, мора да се закључи да је непремостива разлика
између нас и тих бесловесних створења. Толика да никако и никада не може да се
смањи или чак не примети. Наши поменути јунаци су преузели на себе
цивилизацијску дужност да покушају да пређу овај еволутивни пут, само уназад.
Ни то није могуће у потпуности, али се они труде максимално. То никако не даје
на значају да би то неко својом вољом гледао. Али, ситуација на терену даје
другачију слику.
Тај
Ник Вујичић је невероватан лик! У серији два и по мушкарца, он би био оно
"по". Половина... Човек је као она торба из филма " Ко то тамо
пева" када Мишко каже: "Тата, види, као човек без руку и
ногу...!" Смешна сцена. Нику можда и није. Али, он нема проблема да се
неко шали на његов рачун. Чак и сам себи прави вицеве на фору, устао сам на
леви бубрег. Јер нема ноге. А ни руке. Као ранац из поменутог филма.
Али,
то му никако не даје разлога да буде несрећан у целој тој трагичној ситуацији.
Чак шта више, он иде по свету и држи предавања о оптимизму. Када неко помисли
како му је живот тежак и како нема смисла, а никако неће да се окрене
Створитељу и у Њему нађе спас и утеху, слободно нека потражи утеху у речима и
делима овог великог половчета од човека. Без руку и ногу.
Он
никада не устаје на леву ногу, као што смо напоменули, али ни на леви бубрег,
како он воли да каже. Једноставно, човек је нашао савршен смисао свога живота у
помагању другима који то нису нашли и траже на погрешном месту. Ник је све
нашао тамо где је и остављено да се нађе, у Светом Писму. И сада он, торбица од
човека, убеђује људе око себе да на живот гледају са оптимизмом. Човек који
може да стане у мало већи ранац, скоро као сикс пек.
И
онда чујете људе како кукају над свим и свачим, због овога или онога, Кучића,
Смучића или осталих зверова Србске стварности и светске ујдурме. А он,
уполовачен чак и за моју висину од метар и жеље да порастем, пун радости, среће
и оптимизма просто зрачи! Увек насмејан, чак и када га сврби а он нема чиме да
се почеше. Али се зато брије сам. Плива. Скаче. Игра фудбал... Иако је то
бесмислено рећи јер је то сложеница две речи, у којој фут означава стопало,
које он нема.
Замислите
Бетовена који није могао да чује своју химну радости и овог нашег Ника који не
може да чачка нос, на пример. Разлика је велика. Бетовен је био тужан, бесан,
гневан и љут на све око себе због свог недостатка. Ник обрнуто... Да су се
срели, вероватно би убедио овог глуваћа да је то смешна фалинка на толиком
човеку. Барем је могао да заврће уши на пола шес' и удара клемпу себи и
другима. Није морао да чује како то лепо звучи.
Ник
је чак успео и да сурфује. На дасци и на таласима. Невероватан лик! Има прелепу
жену и два клинца....
Да
не избаксузирам човека, жеља ми је да и ја некоме набацим осмех на лице, или
упутим на овог оптимисту и његове емисије које се налаза на нету и могу да се
погледају у тренуцима када нам се живот учини тешким. Чак је био гост и код
Ивана Ивановића. Једина мана му је што не зна Србски, јер је рођен у
Аустралији. Није баш мала, али пружићемо му шансу да научи да говори макар као
наш Престолонаследник, пошто су Кинези доста напреднији и говоре наш језик као
да су рођени овде. Они су напреднији "левел" од нашега Аце са Топчидерског брда.
Било
како било, радујте се животу сваког јутра. Тражите у животу и најмање зрно које
ће да вас развесели. Ако никако другачије, радујте се туђој срећи и учествујте
у радости других људи. Можда пређе на вас. А са вас на друге. И тако у круг до
коначне победе. Да осмех замени тугу. Да се сви кезимо као они на реклами за
зубну пасту. Да нико не мора да виче "птичица", или "мала
плата" док се сликамо. Додуше, тада долазимо у ситуацију да нам се
виде рупе у вилици, јер немамо пара за зубара, али о тој теми неки други пут.
Смејте
се на ону страну где имате више зуба...
