Избори 2016.

Док читате, пустите песму, да вам буде пријатније. После одгледајте и спот. На републичким изборима заокружите 5, а на локалним у Паланци 10. И то је то. Као лагана хипноза...

Листа Двери - Дуца Терзић - др Ниџа Грујић

Захуктава се изборна трка, креће циркус у свим димензијама. Кловнови су добили своје улоге, и крећу да замајавају народ. Једни служе да засмејавају, други да расплачу. Али, чињеница је да су сви они истрошени. Колико год се трудили, почиње да бледи њихов изглед и утисак који остављају је све јаднији. Почиње да се меша њихова основна улога: они који треба да засмеју, исто тако расплачу, док ови други, уместо да буду носиоци тужног расположења испадају смешни. Целокупна прича је добила тај смешан призвук и изглед.

Исто тако, ови наши кловнови са почетка приче, причају исте приче већ 20 и кусур година, и мисле да и даље могу да буду интересантни. Доста бре! Идите кући! Пустите друге, млађе! Докле више?!? Од кад знам за себе, знам и за вас! Писали сте матурски рад на тему: Потоп и Ноје. Јер сте то и доживели. Присуствовали сте открићу ватре. Ваш мајмун је пао са дрвета и започео еволуцију. Мојсије је у вашој башти пронашао штап којим је поделио море. Ви сте преци Чак Нориса. Ви сте упропастили Србију и моју Паланку, али и даље поручујете: МИ смо најбољи избор! Србија побеђује са нама! Ако хоћете нова лица, гласајте за иста. Само ми знамо како! Градимо Србију! Србија не може да чека... наПрдни, жути, крути, црни, бели.... одлазите бре!

Међутим, изгледа да њихова бледа и јадна прича налази своје слушаоце. Колико год јадна била њихова улога и глума, налази пут до своје публике. Невероватан је број људи који су се окористили од ових кловнова, направили каријеру себи на туђ рачун, труд и муку. Велики је број оних који су добили неки непостојећи посао, за који примају дебелу плату, и наравно да њима не одговара да дође до промена. Иако су свесни да неко други ради за њихову плату, да је некоме узето од уста, од деце, породице, напретка да би они добили своју измишљену плату, њих то не интересује. А и зашто би? Постали смо друштво које не води рачуна о другоме, само о себи. И што би неко  добровољно одбацио свој лагодан живот, иако је свестан да није заслужио? Зато се и смеје на улоге ових кловнова, аплаудира, урла и одобрава, чак и убеђује све око себе да су они најбољи. Јер на тај начин у ствари чувају своје дупе.

Има и оних који немају никакве користи од ових превараната, већ их чак и воле. Иако су им смањили плату, пензију, иако немају светла у својој улици, иако им та улица више личи на исушено корито реке јер има само рупе и камен, они и даље воле своје мучитеље. Невероватан склоп непредвидивих ситуација можданих завијутака, кривина и вијуга. И све се то слило у садашњост Србије, која траје много дуго да би смело да опстане.

Зато Двери...

Јер Двери значе врата. Врата за излазак из овог лавиринта страначких превараната, крађа и међусобних услуга. Врата да се коначно уђе у нормалну Србију.

И сад поново песма и спот...

Спот за једину листу која доноси победу