Цитат је у ствари из филма "Професионалац", и у оригиналу гласи: "Није Слоба крив... ми смо г...а!"
Та реченица се огледа и данас, као и у времену у коме је и речена, за време владавине горе поменутог владаоца Србијом, који се по мало чему добром показао. Углавном је био на лошем гласу, иако су га волели многи Срби. Додуше, као и данас, имамо владаоца кога многи воле, али су ипак у мањини, мада то ништа не помаже већини, којој загорчава живот свакодневно. Али опет, није он крив, ми смо г...а! Реченица која у Србији има ехо који траје више од 20 година, а вероватно и неколико векова.... Али, да се задржимо на данашњици...
Оно што нам је изгледало немогуће, и док смо гледали у разним филмовима, коначно се заватило и код нас. Отуђеност.... отупелост... незаинтересованост.... глупост.... нечовечност... и много другог негативног, наслеђено из тих филмова, углавном америчких. У ствари, то је било градиво које су нам упорно понављали, док нисмо научили. А знам да смо се јежили од тих појава, и говорили како је то немогуће, па чак и као радња филма, да људи нису такви, да ми Срби, небески народ, имамо ген који нам не даје да постанемо такви. Као они патуљасти људи, кажу за њих да не могу да оболе од рака, јер им је такав ДНК низ. Макар су срећни са те стране...
У свим областима, нивоима и сталежима, Србин се дави у свему ономе што му је било, а и даље је, страно, по традицији, вери, природи. Успели су да од нас направе оно што нисмо желели да будемо. Свака им част на труду, знању и вештини. А нас нека је срамота што смо постали своји непријатељи, што смо се окренули као чарапа, па сад смрдимо изнутра.
Са разних страна може да се види колико смо постали зли и самољубиви, и да нас ништа туђе не дотиче, осим несреће.
Није Вучић крив што бацамо смеће свуда, пљујемо на све стране и свакога, што једва чекамо да се упали црвено светло на семафору да би смо могли лагано да испразнимо пепељару из аута, што штрајкујемо пет месеци иако имамо дипломе, и имамо колеге које нас гледају са стране и питају се зашто то радимо, када нам је одлично и министар нас пљује и понижава а ми се бунимо... Што више пара дајемо на кућне љубимце, животиње, скотове са две или више ногу, што им дајемо људске особине, качимо слике напуштених паса, мачака веверица и осталих глодара и сисара, а не сетимо се да помогнемо комшији, детету, циганчету, беднику, просјаку, Боголиком створењу, као и ми што смо... Што на све различите од нас гледамо као на болесне, што се не радујемо туђој срећи и не плачемо туђој муци. Што смо претворили животиње у људе, а себе у звери. Од како знам за себе, имао сам разне врсте паса. И увек су живели у дворишту. Нисам морао да гледам шта све лижу себи и другима. Исто тако, уверио сам се да та Божија створења углавном немају осећај један за другог, немају појма ко је отац а ко мајка сестра или брат, па су радо скакали једни на друге, да олакшају свој природни, животињски нагон. На жалост, видим око себе да је све популарније носати пса у рукама, а не дете, шетати пса, а не вољену особу људског рода...
Није Вучић крив што смо заборавили на Бога, посебно у ово време васкршњег поста, али и пре и после. Читам како Руски званичници, Путин и остали, са поносом говоре како им је част што њихова Света Руска Православна црква нешто каже и спроводи. Када смо то чули од неког нашег владара? А тај наш седи на трону Светог Саве и оца му Светог Симеона Мироточивог, некадашњег Стефана Немање, владара од кога се плашило пола Европе? Они су основали ову нашу земљу, а њих се најређе сећамо. Немамо појма ни кад су живели, ни зашто су живели... а тек нас не интересује како су и за кога умрли.
Није Вучић крив што му се клањамо као богу, што постоје дупеувлаке које му глуме поданике за кило зејтина, једну црвену или чак и за мање. Што нам није свето ништа, све би продали, само да будемо виђени са овим или оним, овде или онде... Да проживимо свој бедни живот на погрешном месту, идећи у погрешном смеру, леђима окренутим Богу и Његовим а нашим најсветијим Србима...
Није Вучић крив, ми му допуштамо, из неких својих себичних разлога, стегнути око несигурне будућности, бедни и немоћни, без воље да се покренемо, али увек спремни да продамо још мало осталог поноса, док гледамо турске серије осуђујући свакога ко се помери, јер нам набија лакат у леђа, и смета нам у нашем блату из кога се све мање видимо и назиремо.
Није Вучић крив, ми смо г...а!
