Србин коме су украли личну карту

Сретнем другара пре неки дан, а он уплакан, суза сузу стиже, подочњаци му висе до колена, човек би помислио да му се неки створ закачио испод ока и направио два гнезда... Упитах га, онако у чуду, шта му је. Само ме је погледао, такорећи испрскао новим млазом суза. Ништа ми није рекао, само се окренуо и показао ка оближњој башти у граду. Беше лепо време, онако јесење, прохладно, али без ветра и сунчано. Кренух за њим. За нама кренуше и она два подочњака. Сели смо одмах до улице, да нас виде, а и да ми видимо ко пролази. То је веома модерно и лепо. Као неки фејс уживо, промичу нам пријатељи у три димензије. Неко му је махнуо. То је био добар показатељ теорије седења у башти до улице. Немарно је махнуо руком, и као погледао у том првацу ка гомили одакле је и севнула рука њему у поздрав. Са очима, одскочише и оне две кесе свеже наборане коже испод очију, узрок плакања, који ме и подсети да престанем да бленем у мимоход пролазника и да се усредсредим на његову причу. Некако се сетих огромног носа оног лика из књиге, Сирана де Бержерака. Како су људи блејали у његову носину. Ударише ме жмарци од помисли да постајем јунак неке измишљене приче, јер ништа нисам чуо од шљапкања његових сада већ браон подочију. Размишљао сам чак и да им дам неко име, јер су се понашали као посебни ликови на његовом уплаканом лицу.

Почео је да ми прича испрекидано своју причу. Једва сам га разумео. Донешено пиво је засветлело на сунцу, и он као да доби моћ говора.

Из његове приче сам схватио да је неко некога преварио, а све захваљујући некој личној карти, брату неког премијера који има надимак или презиме као нека дивља животиња, а подсећа и на оног тзв "реформатора" који нам је само упропастио леп језик којим смо не тако давно говорили. Разумех да је то отприлике вук, са својим верзијама у величини, вучина или вучић, ко би знао. Стигло је ново пиво, а пролазили су многи лепи људи који су почели као по договору да нам се јављају, као да смо лица са телевизије. На његовом лицу, подочњаци као да променише места...

Углавном, дошао је кући, уморан, очекујући насмејану женицу, која цупка око стола на коме је већ постављено његово омиљено јело. Та слика га је терала да мало раније стигне кући, мада то изгледа не би ништа променило. Жена му је скакутала, али не око стола, већ око неког великог типа, који је седео на његовом месту, и смешкао се уживајући у оној вечери. Било како било, он је почео да виче на жену, онај лик се мало боље наместио у фотељи, а онда му је жена све објаснила.

Мој пријатељ, власник она два подочњака, који су почели да ме нервирају јер су почели сами да намигују некако, је сада такорећи бескућник, а можда остане и без посла. Објаснила му је жена да се она у ствари није удала за њега, него за оног типа из фотеље, а да је мој пријатељ у ствари неко други. Како је дошло до тога?!? Па лепо, рече она. Једна лична карта је украдена, други људи су се њом окористили, она се удала за погрешног човека, који је имао туђу личну карту, а представио се као неко други. Полако сам почео да губим нити приче... Ко је бре коме украо личну карту? Ко се за кога удао и оженио? Ништа ми није јасно! Он ми само рече да се нешто слично десило и нашем драгом премијеру и његовом брату, да су живели дуго у незнању ко је ко и ко шта има. То су каже случајно сазнали ових дана. И тако, мој другар остаде без жене, можда и без посла, а ја седим са неким човеком у башти, до улице, са огромним подочњацима, и никако да схватим ко је то, иако ми је уредно показао личну карту мога пријатеља....

Бедни просветари који то и нису

Невероватно је да има толико неписмених и затуцаних људи међу факултетски „образованим“ људима. Просто се човек упита, а шта значи то „образован“? Покушаћу укратко да пренесем оно што сам прочитао у делима Светог Владике Николаја Жичког: реч образовање је наслеђено из старог Србског језика, које нам је вук тзв. реформатор заменио овим садашњим,  и мисли се на лик (образ). Из тога можемо да закључимо да је образовање у ствари прављење неког лика, или можда жеља да образовањем имитирамо нечији лик. Тежња, или жеља да некога изградимо по узору на неки лик. Да ученике васпитамо и научимо да буду достојни нечијег лика.

Дуго је у Србском народу тај лик био Христос. Генерације Срба су расле имајући Његов лик пред собом, трудећи се да Га имитирају делима, мислима, одлукама. Да оправдају само стварање човека по лику Божијем.

Тај лик је почео да бледи, и Његово лице је нестало из сећања многих Срба. Његово место су заузела други ликови и образи, који су постали узор ка којем стреми Србски живаљ. А то никако није добро, што се види из свега што нам се дешава, и тек ће да се деси.

Најбољи показатељ је Србска просвета, опет извучена из једне друге мисли о просвећивању. Опет је сама реч изгубила смисао, као и образовање. У ствари, наша просвета је све осим тога, јер просветити значи учинити светим, опет по узору на Христа и Његове светитеље.

Како онда назвати ову данашњу масу људи која ради у школи, и образује (по коме?) и просвећује децу?

Сви знају колико је бедна плата наставничка. И то планирају да нам смање. А читам да су себи повећали плате, па чак и паре које добијају странке. Примера ради, повећали су примања посланика за скоро 700 милиона динара, у тренутку док се наставницима, а и још некима, смањује плата, а све због проклете кризе, европе, опадање длака са репа афричког бивола...

Кога бре ви више зезате?!?

Али, нема везе. Њихово је да нам краду и отимају, да би себи дали. Али, где смо ту ми, просветари?

Данас је био штрајк Србске просвете. Наравно, нису сви престали да раде. Некима је лепо. Њима бих увео да раде дању, а ноћу да пузе по школи и љубе сваку стопу којом су ходали јуче. И успут да њачу, као магарци. Да се чује да и ноћу просвета ради, макар и за џабе.

Чак и ако им је лепо, требали су макар из поштовања својих колега да престану да млате празну сламу, један дан. Јер, интересује ме разлог. Шта их је гонило да раде бесмислен посао за џабе, и по ком узору, лику и образу су данас васпитавали, образовали и просвећивали децу, када је већина школа у Србији стала да би рекла доста!

Да заврше школе као одлични ђаци, и да климају главом као коњи целог живота? Да буду глупаци који ће да заокружују бројеве као гласачи, са школованом оловком?

Па, где вам је бре достојанство? Срамота! И треба да нам скину и плату, и гаће, када смо само трошили папир да нам се штампају дипломе!

Имам много тога да поручим њима, просветарима којима је образ на јужнијој страни тела, али нећу. Много ружних речи бих тада овде поставио, али не желим. Они су све рекли сами о себи.

Поједине школе у Паланци нису штрајковале, и на тај начин и себи, али и ученицима показали образ по коме они у ствари желе да образују и децу, али и остале, јер су и они такви, а мене је срамота да напишем који је то део тела, а сви знамо да је далеко од лица и образа.

Живели, и до скорог укидања плате и образа Србској просвети!

Није страшно живети бедно и без пара, навикне човек, али је бедно бити човек по коме се они управљају, а још себе називају просветним радницима.

Брука!

Сви Срби света под један дрон!

Ето! Нисам могао да издржим, а да не ставим и ја неко словце о догађају који је потресао Србију!

Да нисам гледао утакмицу наше репрезентације, остао бих глупљи за неколико појмова из историје и живота. Мада, нисам љубитељ Србског фудбала, некако немају ни много појма, а надувани су као да су светска класа, али, нема везе то са актуелним догађањима.

Прво, не бих знао шта је ДРОН, а синоћ ми лепо Аца информација објаснио.

То је онај лик, Аца информација, који је преносио утакмицу, као коментатор, мада, он обично ради све остало осим да преноси оно шта треба. Био сам приморан да пребацим на пренос који је радила телевизија Републике Српске, јер тамо и даље раде људи који пренос утакмице не схватају као лични допринос модерној светској књижевности, са освртом на десет милиона података које нико нормалан неће да упамти.

Е, тај Аца информација је причао све време док је трајао прекид. Могли су да направе прекид у трајању од 11 дана, он би и даље причао, и на крају би нам поручио да је остао кратак за неке информације, али то ће да нам пошаљу као додатни листић ТВ претплате.

У тим тренуцима сам се и ја "вратио" са босанске телевизије на "нашу", и био суочен са изливом знања дотичног Аце. Само је фалило да нам каже како се звала васпитачица нашег селектора, јер нам је већ рекао како се звао домар школе у коју је ишао наш бек, и број ципела конобарице у кафани где је први пут попио пиво центарфор који је мало пре тога звизнуо под прозор девојчици која је ишла у разред са сестричином његове учитељице...

Уследило је одушевљено скандирање човеку који се одазива на презиме које је у ствари умањени вид дивље животиње, врсте вук, коју сада карактеришу као увреду!

Човек је открио да је РТС наше право да знамо све, и онда нам је на брзину ускликнуо омиљено нам презиме у деминутиву вука, а са додатком припадности сексуалној мањини којој је наш врх, мада више личи на дно, дозволио да се шета по Престоном граду Београду, у пратњи хиљаде полицајаца.

Ево, цео дан разни припадници најнапреднијих припадника Србије кукају како се нико није извинио због тога, и чак рекоше да је број датих извињења мањи од очекивано нормалног за ту ситуацију.

Јер, наравно да је већа срамота нагрђивати премијера, од догађаја који су приредили арнаути, и попишали се целој Србији и свим Србима света на главу. А понављам, називањем некога припадником расе која чак има и дан када поносно шета уз пратњу хиљада полицајаца и није увреда.

Па, ко од нас не би волео да се због њега затвори главни град неке државе, и у пратњи полиције шета, уз директан пренос на државној телевизији, уз одобравање свих становника те државе и подршке коју пружа ЕУ?!?! То је понос, како се и називала шетња одобрена од стране нашег врха, или дна, а сада се љуте када умилним гласом пуним сете и љубави један одушевљени и продуховљени младић назива свог премијера.

Ни то не бих знао да нисам гледао. Да нам је премијер поносни шетач и припадник мањег, али исто тако угроженог дела Србског ионако малобројног становништва, популарно назван етосом.

Не бих знао ни да је та справа доступна у слободној продаји, доступна за педесетак евра; да је користе као достављача пице гладним људима у високим зградама; да су могли да испале и нуклеарну бомбу на посетиоце; да су могли да нападну чак и лик и дело нашег преЦедника?!? и тако даље итд...

Шта све човек не научи гледајући РТС... Чак сам чуо и да ону крпу са ликом два небића називају "заставом"? И то опет на РТС...

И тако, прође и овај дан, додуше веома намазан осећајем понижености, јер су нас понизили на наше очи и очи свих оних полицајаца који су штитили шетњу, а не могу своје грађане ни на Косову, а ни у Београду, и испада нигде у Србији, а осумњичени је одмах пуштен, док ће неки сирома који је попио мало више пива од дозвољеног, да преноћи у некој бувари, и да буде можда и мало тучен.

Још сам сазнао да је врхунац податак да су скотови по цео дан вежбали пуштање дрона у Кнез Михајловој улици и на Калемегдану, и пустили га са цркве, у близини хумске?!?! А  у ложи са скотом који је управљао, седео је и наш министар напућени, слинџа... Вероватно се дивио гледајући у ту справу и размишљајући како ће одма да је купи, не знајући да је то управљач дрона. Вероватно је мислио да је даљински, или справа за наручивање докторских диплома...

Све у свему, албанци су по селом свету славили оно што су планирано и урадили, а за то време наш врх-дно тражи да се сви учесници извине за оно "вређање " премијера.

 

Чак су одмах сазнали и ко је све скандирао премијеру.... ЦЕО СТАДИОН!

 

 

Просвета (ОПЕТ?!) штрајкује...

Чујем да ће просвета опет да штрајкује.

Први час ће да буде штрајк упозорења. Од тога ће да се затресу гаће свима у Србији, а и мало даље. Невероватно је колико ће то да уплаши и уразуми власт у Србији. И просветну, али и ону другу. Ево, већ читам твитове дотичних, који више не знају ни како се куцају правилно речи, па све као нешто да им се руке тресу. Вероватно од страха које ће у кости да им утера тај једносатни штрајк упозорења.

Пуно пута сам се питао, а шта то значи? Штрајк упозорења...?

Како опасно звучи ова реченица, посебно када се више пута понови. Вечерас је повећана продаја средстава за смирење, јер ће сутра просвета један час да упозорава, а онда да настави да ради, у условима какви су, али то после неће да им смета. Битан је тај један час.

А шта после?

Вероватно ће да се распрдавају разни створови на телевизији, разни прецедници и појединци из синдиката ће да плачним гласом говоре о тешкој ситуацији у просвети. Сигурно би и код Оље Бећковић нагрнули разни напаљенци, да јој нису укинули емисију, јер се и у Србији изводи стравично гушење слободе речи и остале, као и у Северној Кореји. Наравно, нико од њих неће да помене да имају огромне плате за то што раде, прецедавају синдикатом.

Да предложе тоталну обуставу рада, а не мајмунисање једним часом, не пада им напамет. Или, још боље, да подгојени синдикални вођи крену да штрајкују глађу, а може и жеђу, по угледу на нашег садашњег дипломца и чини ми се већ доктора наука. Нека они бију борбу са разним органима, а ми да радимо са децом, како и доликује.

Нека својим примером покажу како се бије битка, па и ако не ураде ништа, као што и не би, а неће ни цела просвета, барем ће мало да дотерају линију, или ће само они и да настрадају пред законом, али то и јесте њихов посао, зато и примају плату скоро десет пута већу од школског профе, свесни жртве и несреће која може да их задеси.

Иначе, у просвети ради највећи број факултетски образованих. То би требало да значи да су и најпаметнији, али испада да није тако. Испада тотално другачије.

Просвета има највише синдиката, од свих осталих занимања и професија. Јер, како да се сви ми паметни удружимо и договоримо, јер то и учимо децу, да је најбоље када су сви сложни, тада се глас најдаље чује.

Али, факултетски образовани људи не могу да се договоре шта је то што највише недостаје просвети, па свако иоле сналажљивији оснује синдикат. И тако, имамо прецеднике синдиката који то раде већ 20 година. Имају одличне плате, нико им ништа не може, свима лепо, а они исти, или мало дебљи, теже их је сменити него овог садашњег владаоца Србије.

Зашто је то тако?

Нико не зна. Они су се договорили са владаоцем, чији су иначе верни поданици, да просвета као нешто сада галами, нервира све око себе и навлачи гнев свих осталих.

Сви ће да пљују по просвети, јер просветари ионако ништа не раде, само одмарају, узбуркаће се мало маса, замајаваћемо народ који је бесан због силовања Србије које се врши насилним чињењем да мањина врши противприродни блуд над већином, па мало да се окрену људима мисли. Поново ће да се сви окрену против јадних наставника, поново ће да се обезвреди и сроза просвета...

И, шта ће да се деси? Ништа!

Као и сваки претходни пут када је просвета штрајковала и организовала нека упозорења. Прецедници синдиката ће да се договоре са неким прецедником или министром нечега, повећаће нам плате за 48 динара, и просвета ће да настави да ради тамо где је стала.

 А стала је у крај 19. века, и у крај позорнице на којој се одиграва веома важна представа. То што повећају плате, узеће кроз поскупљење свега и свачега, и опет ништа. Све је то по већ одлично одрађеном сценарију. Мазање очију.

А просвета поносно ступа на сцену као и сваки споредни глумац или статиста, махнуће баби и деди у публици, носиће неко старо одело глумећи дворску луду, брзо ће да се склони са сцене и сви ће да забораве њен кратак излет у познато, а онда ће да пусти праве глумце, мајсторе, да представу наставе и одиграју до краја.

 

 

 

(... и наравно, намерно пишем прецедник, јер нико и не каже председник. А и много ме нервира "реформа" Србског језика коју је исто тако насилно урадио тадашњи велики вук Србије, а данашње "реформе" и пропаст наставља мали вук.)