Више од жеље да нешто променим, имам потребу да се мало изразим поводом појединих људи и догађања у нашој лепој Србији. Немам неку навику да гледам телевизију, посебно домаћу. Уватио сам се некога посла по интернету, има неке зараде, али о томе неком другом приликом. Ако успем икада да наплатим тај уложени труд, обавестићу све које знам да је то исплативо. Али, пре тога, веома је нужно променити нешто, јер и ако успем да зарадим, тешко ћу да добијем тај новац из иностранства, јер постоји веома велики број лешинара и лопова који чекају да се уграде и отму мој део...
Углавном, као што рекох, време проводим избегавајући домаће ТВ станице, али не успем стално. Одмах платим цену: као соколови, на мене скоче разне наказе, легитимно изабране, како они воле да блебећу, од стране већине гласача. Не могу да верујем како су поједини ружни и гадни у сваком погледу и димензији! Био је скоро Владимир у посети Србији. Човек нормалан, хода пун себе, сваки корак му одише снагом, вољом, карактером. Одело шивено по мери, стоји му као саливено. Без обзира како је грађен, неки баја, мајстор, шнајдер или како већ, који има око и руку, сашио му је одело да се све мане покрију. Али, авај! Поред њега ходају неке гаће окачене на високом штапу! Сваки корак говори о смотаности, некултури, јаду и беди носиоца мотке са гаћама. Невероватно је колико му одело открива сву незграпност и неусклађеност. Као да је сваки део само пришивен и млати се сваки за себе!
Исто тако, једном приликом сам био приморан да гледам неку војну смотру. Исти тај жбун од човека је поздрављао војску у униформи врховног команданта. Нисам видео смешније-жалоснију комбинацију смешног хода праћеног бесмисленим млатарењима руку. Ајде, рекох себи, није он крив што је неко направио грешку склапајући човека од кинеских делова у неком мрачном подруму у Калкути. Али, јада и несреће! Пре неко вече, у гостима, док се водила расправа о најбољем начину кишељења купуса и препека ракије, поздрави нас са екрана његово лице. Људи моји! Гледао сам разне хороре, филмове бе категорије и тајванске продукције, руске хеви метал групе и албанске модне ревије. Али, онакав мрак на лицу нисам видео никада! А он је одабран да нас води... Израз лица му је био као да је наступио помор човечанства, а он говори о реформама?!?! Какве ли ће да буду? И зашто нам нису понудили неког другог да бирамо? Је ли морао овај надрндани мрзовољни гном? И да ли су сви кандидати у улози коју су играли пре бирања? Ако је гробару овакво лице и израз за јавност, када се намешта и монтира, какав ли је кад је љут, или када се пробуди ујутру? Не смем ни да замислим...! Па ако је лице носилац занимања и посла које његов власник обавља, зашто нам дадоше гробара? Могли су неког комедијаша, или глумца, или на крају крајева кловна. Да се барем смеје и нас засмејава. Јер, у ово време несреће и туге, макар вођа да нам буде насмејан и ведар, и да нас мало покрене и усмери, јер смех је битан и јак подстицај за напред, да никоме не буде тешко да уради шта се од њега тражи. Како и да одбијеш молбу човека који те моли насмејан, ведар и расположен?
Зато су нам и дали гробара.... и то са дипломом.
Нема коментара:
Постави коментар