среда, 20. август 2014.

Комарци као чињеница

Сретох пре неки дан другара у апотеци. Ја навалио на препарате против комараца, читам упутства, тражим неки отров, макар и штетан за човека, само да се решим малених сморова, околоушних летача, ноћних становника ушне шкољке и далеких делова тела, посебно у стадијуму хватања сна за очи. Безуспешно покушавам да јој објасним да не мора да се брине ако од тог мазива добијем оспе, почнем да се љуштим као жгадија, само да престану да зује, када се укључи онај другар са почетка приче...  Рече он нама, да је све ово завера фармацеутске индустрије, да би се продавала та с..ња, и да би они зарадили паре. Чак каже да то иде тако далеко, да су и нашег владара из суседног села, које је добило име по великом блату и глибу, убедили да не користи смрт одозго, или популарно названо "прскање комараца". Ја, будући подложан терен када су у питању завере, посебно против Срба, престадох ионако безуспешно трагање за тоталним отровом који убија и комарчеве потомке и укључих се, веома заинтересован, у сада већ монолог мог пријатеља, спреман да и сам додам по коју тезу светске завере против Срба, која иначе постоји, и тренутно је у неком тамо стадијуму...
Срео је, сад па он, неке људе, опет у некој апотеци, можда и у тој истој, који су такође тражили спас од летећих крвопија и злотвора, али за своје малено дете, ћеркицу. Ту се и ја нађох погођен, јер као и сваки татица, сетих се своје дечице... Сви су они дошли из наше западне републике, у коју иду Срби да раде, па да се врате и овде троше тешко зарађени новац, а зовемо је Немачка, и једно од родитеља је, колико сам разумео, одатле, значи шваба, а дете је сходно ситуацији, мешанац. Само по крви. Иначе је чисто женско, као што и рекох, ћеркица. То дете је у ствари центар приче: сво у крастама, пликовима, црвеним, крвавим, остаци вечере оних злурадих летећих кретена, и све се онако избезумило од несреће, беде и јада које је напало. А још је и по природи бело, илити светле пути. На тој белој подлози, оне красте и ране су деловале још страшније. Финале приче је да то дете НИКАДА није ни видело а ни чуло за комарца, а камоли да је била на менију ове ситне досаде!!! Овде, у Србији, паланци, која смрди и која је у мраку, суочила се са исконском непогодом, а родитељи избезумљено трагају за решењем, али безуспешно.
Шта се дешава? Изгледа да Немци немају комарце?!? Какав бедак! Какво одсуство ноћне бесплатне забаве! Па они не схватају да је то најлакши начин мршављења! Прво, ноћно трчање нема премца, помешано са скакањем до плафона, млатарањем рукама, "утепаљкама" и осталим предметима као створеним за прављење масних мрља по зидовима; друго, слатки крици одушевљења због поновног сусрета, када се угаси светло и ухвати за крај сна, који само што није прошао поред, и то за целу ноћ; треће, давање крви, као помоћ у промени крвне слике, и на крају, али никако и последње, целодневно чешање, драпање и прављење крстића, као религијски моменат, уз подсећање на ноћни лов и помињање фамилије недужног ноћног посетиоца, чија је породица остала заувек осликана и урамљена на зиду наше спаваће собе.
Свега тога не би имали ни ми, да живимо у тој немачкој, која је толико безобразна, да је оном детету ускратила сва ова уживања, која су нам наши владари и владаоци пружили, и то бесплатно! И како после човек да не гласа за исте ове наше узрочнике и доноситеље милионске забаве?!?
 

Нема коментара:

Постави коментар