Нисам никада био неки поборник теорија завере, док нисам почео озбиљно да читам и проучавам поједине натписе по инетрнету. Мада, могуће да је то и дошло са годинама, када човек почне да схвата да му се ближи крај овоземаљског пута. Надам се да ја нисам још ни близу краја, али сам вероватно прешао врх планине, па сада крећем на доле, стрмоглаво или полако, време ће да покаже.
Све у свему, напунио сам 44. године, и мислио ја шта хоћу, утакмица је већ у свом другом полувремену. Могу евентуално да се надам неком судијском продужетку, надокнади времена, али ни то неће да се позабави. Време је ионако само једна од заблуда, које ће бити укинуто, када дође тренутак. Све то иначе лепо пише у најстаријој и најчитанијој књизи, Светом Писму, посебно одељку Откривење.
Ми смо Срби познате инаџије, па се и овде опиремо модерним тековинама цивилизације, и упорно одбијамо да схватимо да треба читати ову књигу, ако не из верских разлога, онда барем као потврда да пратимо модерне читалачке токове, и да проверимо зашто је ова књига толико пажње привлачила хиљадама година. Наравно, да је у потпису аутора неки од наших познатих убица, осуђеника или затвореника, Срби би трчали да читају и купују сва жива издања, првенствено на латиници, јер смо ми једини народ који зна да чита два писма, а упорно користимо једно, и то оно које носи назив по старом делу Србије, званом латинија, где је настала латиница и латински језик, данас веома познат у свету.
Све у свему, наши познати "писци" који своје време троше у затвору, или су привремено изашли, као Лаушевић, Шешељ и Легија би имали много успеха, када би написали било шта, јер би то био бестселер. Наравно, само у Србији, али, шта је ту је, нико није крив осталима који не схватају сву лепоту изражаја који буди инспиративно борављење у установама које обично држе истополне особе у малим и непроветреним просторијама, са решеткама уместо завеса.
Док се ми проводимо, лајкујемо, и на остале начине губимо време, људи у Србији немају кровове, а ни куће испод, јер им је то однела бујица помахнитале воде. Целе ове године смо посматрачи невиђених злодела природе, која нам само враћа оно што смо јој ми послали, само што је она много бољи "ретернер" и од Ђоковића. Да не одлутам много, али ме просто убијају од одушевљења ови посрбљени изрази из енглеског језика, које користе наши спортски коментатори.
Зашто нам се ово дешава? Има ли неког посебног разлога, или је све ово као некако нормално? Ту сад долазимо до оног почетка овог текста, а то су теорије завере. Мени ово никако не личи на нормалну појаву, а све ми више личи на идеје оне билдерберг групе, коју можете да нађете на инетрнету, а то је у ствари скуп разних болесника који владају овим нашим, од Бога даним, светом. Има ту разних идеја како уништити човечанство, од којих вам се смрзне памет, и прво помислите да се неко зеза, али вас онда стварност лупи по челу.
Ово су слике које се ових дана могу веома лако наћи на нету, а приказују стање у Источној Србији, у месту Текије. Ја никада нисам чуо за ово место, а вероватно ни наш пицоусти драмосер, који у тандему са гробаром и његовом дипломом такође дели моје незнање, па мисле да је ово негде на марсу, и из тог разлога и немају намеру да помогну људима, Србима који овде живе, али зато имају времена и снаге и пара да помогну оним малоумницима који своју шетњу називају поносом. А мени и даље није јасно, ко нам ово ради и зашто, мада, нисмо једини, и то се ради по целом свету. А ми, обичан свет, набијамо главу у земљу, мада и појединцима у оно место позади које служи за седење и још по нешто. А када би подигли главу, видели би опет нешто чудно:
За ово нам причају да су трагови авиона, мада се ја сећам одлично, када сам био мали, да ово не траје дуго, па ако нам неко каже да погледамо авион, ако не пронађемо дотични предмет одмах, тешко да ћемо да и уочимо, јер се брзо изгуби овај репић иза, који је сада репина којом неко контролише време, климу, али и људске емоције и унутрашњи ред и поредак у човеку.
Постали смо успавани, као мртви, само дишемо, па дајемо признаке живота. Иначе, пристајемо на све врсте насиља над нама, и нећемо да поверујемо у очигледне доказе, да смо постали бели мишеви. Као да је оним манијацима, који себе називају научницима, обично људима у белим оделима са дебелим наочарима и вероватним родитељским насиљем и тортуром у детињству, постало жао да убијају оне беле глодаре, па су прешли на људе. Има нас више, мање коштамо и вредимо.
Кажу да у оним реповима који заостају за авионима постоје разни састојци и једињења које зли мозгови могу да користе и да управљају људским мозговима. Сада нас вероватно држе у стању плитке коме, или безизлаза, па чекају тренутак да нас пробуде. Само, то буђење неће да буде пријатно, па може да се деси да нам није јасно ни ко смо ни шта смо. Веома је битно да се пробудимо, и макар будемо у миру са собом и својим ближњима, а остало ће да дође само по себи. Што би рекао један мој пријатељ по преферансу, све ће ово већ некако да се заврши...
Нема коментара:
Постави коментар