Није да баш морам да се укључим у ову расправу, јер тиме се само даје публицитет овој групи самоназвано угрожених, али ето, и ја да баш напишем неко своје мишљење, пробуђено недавним поплавама и несрећама у Србији, и заказаном шетњом оних људи који за себе кажу да су угрожени, а неки да су они обичан гаад. Морао сам да напишем два слова а, да би се дало на акценту, да се не схвати погрешно реч која означава нешто гадно.
Да не улазимо сада у неке расправе колико је тај њихов нагон ненормалан, из угла нас Срба старомодних, поштовалаца своје вере и традиције, Светог Писма, Предања, али и нормалног коришћења датих нам органа на употребу, покушаћу да мало смирим страсти које су покренуте њиховом жељом да шетњом искажу своју опредељеност.
Знао сам да има таквих људи, али нисам их ни сретао, Богу хвала, а ни виђао, не дај Боже познавао. Сада сам приморан да понекад и не својом вољом уочим на ТВ или новинама, интернету итд. слику неког дебелогузог маторог недојебанка, који се шепури и показује своје одавно висеће облине...
Колико схватам, они су због нечега осетили да су неједнаки или да нису уважени, или тако нешто, па су приморани да своја обнажена, често смешно ружна тела показују јавно. Претпостављам да је узрок у томе, што их тако лепо грађене нико није хтео од супротног пола, пошто им се није баш ништа дизало и подизало када их угледају, осим можда садржаја у желудцу и цревима, са тенденцијом да изађу напоље у виду јаког млаза, па су се онда окренули својој врсти, исто тако угрожених, са посебним нагласком на окретању.
Шта је ту је, они се осећају угроженим, и та шетња ће ту много да помогне. Посебно ако инсистирају да се то дешава на неки црквени празник, уз вређање и намерно гурање прста у око свима, само да би се направила нека пажња, гужва, туча, за коју ће одмах да буду окривљени момци са капуљачама, које одмах називају хулиганима. Можда их на то мало натера обавезна палица, мотка или нека грана, која служи да своју другу страну прошара по леђима оних који иначе воле да их гледају отпозади.
Сви су свесни да ће бити макљаже, али обе стране инсистирају на својим ставовима. Ови да шетају, они да им не дају. Имам решење, наравно, које нико неће ни да разматра, али ево:
пошто се десила огромна непогода на истоку наше мале Србије, са намером неких да се још смањи, предлажем да се ови момци, али и девојке, организују и своју равноправност покажу у волонтерском чишћењу блата и наноса. Ово не пишем да бих неког увредио, или да бих се смејао туђој несрећи ових људи који су пред зиму изгубили кров над главама, и који ће зиму да дочекају скоро на улици.
Не! Желим само да предложим, да ова угрожена мањина може на један диван начин да покаже да може да се савије и без улетања, већ да помогне и буде корисна овој земљи и народу. Тада нико неће моћи да им пребаци неку врсту кривице, а они би на тај начин показали вољу да буду у заједници са свима осталима, али и да увере и себе и себи сличнима да ће ово друштво радо да их упути и да им докаже да нису угрожени, да има лопата и за њих.
Проблем је што они то неће. Они би радије да гузељају по Београду, мада, шта фали да оду и до Приштине, или Новог Пазара? Тамо би их стварно лепо дочекали, и пружили би им сву пажњу за којом они жуде.
Зашто стално у Београду? Тамо их сви знају. Знам веома лепа села, варошице и провинције по Србији где једва чекају да их виде.
Није лепо правити спрдњу на ову тему, велика је несрећа задесила овај народ, али ако већ желе нешто да покажу, нека иду брате да раде, као и ови који их угрожавају. Како никако да се ухвате у неки посао заједно са свима осталима, него би само да шетају, лижућу оне сладоледе и лизалице које личе на патку, када и сами кажу да могу заједно...
Да не испадне да лажем, сами су написали! Па нису ваљда мислили само на шетњу или лађење јаја у Сави? Нека се ухвате за дршку од дрвета, оду да помогну оном силном унесрећеном народу, а уз пут баш могу и да певају: Ој, Кладово, мој те радово!
Шта је ту је, они се осећају угроженим, и та шетња ће ту много да помогне. Посебно ако инсистирају да се то дешава на неки црквени празник, уз вређање и намерно гурање прста у око свима, само да би се направила нека пажња, гужва, туча, за коју ће одмах да буду окривљени момци са капуљачама, које одмах називају хулиганима. Можда их на то мало натера обавезна палица, мотка или нека грана, која служи да своју другу страну прошара по леђима оних који иначе воле да их гледају отпозади.
Сви су свесни да ће бити макљаже, али обе стране инсистирају на својим ставовима. Ови да шетају, они да им не дају. Имам решење, наравно, које нико неће ни да разматра, али ево:
пошто се десила огромна непогода на истоку наше мале Србије, са намером неких да се још смањи, предлажем да се ови момци, али и девојке, организују и своју равноправност покажу у волонтерском чишћењу блата и наноса. Ово не пишем да бих неког увредио, или да бих се смејао туђој несрећи ових људи који су пред зиму изгубили кров над главама, и који ће зиму да дочекају скоро на улици.
Не! Желим само да предложим, да ова угрожена мањина може на један диван начин да покаже да може да се савије и без улетања, већ да помогне и буде корисна овој земљи и народу. Тада нико неће моћи да им пребаци неку врсту кривице, а они би на тај начин показали вољу да буду у заједници са свима осталима, али и да увере и себе и себи сличнима да ће ово друштво радо да их упути и да им докаже да нису угрожени, да има лопата и за њих.
Проблем је што они то неће. Они би радије да гузељају по Београду, мада, шта фали да оду и до Приштине, или Новог Пазара? Тамо би их стварно лепо дочекали, и пружили би им сву пажњу за којом они жуде.
Зашто стално у Београду? Тамо их сви знају. Знам веома лепа села, варошице и провинције по Србији где једва чекају да их виде.
Није лепо правити спрдњу на ову тему, велика је несрећа задесила овај народ, али ако већ желе нешто да покажу, нека иду брате да раде, као и ови који их угрожавају. Како никако да се ухвате у неки посао заједно са свима осталима, него би само да шетају, лижућу оне сладоледе и лизалице које личе на патку, када и сами кажу да могу заједно...
Нема коментара:
Постави коментар